Proizvodnja električne energije iz energije vetra

Do 2030. godine vetar će postati najveći izvor električne energije u Evropi. Ovoj činjenici doprinosi i Petrol sa planiranjem, izgradnjom i upravljanjem vetroelektranama.

PROVERITE I DRUGA REŠENJA SA OIE

Doprinos ostvarivanju klimatskih ciljeva

Energija iz stalnih prirodnih procesa

Integracija i upravljanje energijom iz OIE

Povećanje udela OIE u energetskom miksu

VETAR, OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE

Vetrenjače proizvode električnu energiju koristeći kinetičku energiju vetra. Ona se pretvara u električnu energiju pomoću vetroturbina ili sistema za konverziju energije vetra. Količina dobijene energije iz vetra zavisi od veličine turbine i dužine lopatica vetrenjača, kao i, naravno, od brzine vetra.

Tehnologije za vetroelektrane se veoma brzo razvijaju, dok se njihovi troškovi smanjuju. Nove tehnologije vetrenjača omogućavaju konkurentno iskorišćavanje vetra čak i kod manjih brzina vetra (viši tornjevi, duža krila i nova aerodinamika), dok su vetrenjače istovremeno više, tiše i prijatnije za male ptice. Kao rezultat toga, vetroelektrane postaju sve konkurentnije i poželjnije u poređenju sa konvencionalnim izvorima.

U Petrolu planiramo, gradimo i upravljamo vetroparkovima, s obzirom na lokacije na kojima je moguće iskoristiti potencijal vetra na ekonomski efikasan i ekološki prihvatljiv način.
Proverite reference

Zašto vetroelektrane?

Konkurentan i brzo rastući izvor energije

Ulaganje u vetroelektrane u Evropi doživljava pravi procvat, sa prosečnim godišnjim rastom od 30% u poslednjih pet godina.

Pored smanjenja troškova vetroelektrana, električna energija dobijena iz vetra proizvodi se sa malim uticajem na životnu sredinu. Dodatne prednosti su otvaranje novih radnih mesta, a cena električne energije je niža ili konkurentnija od ostalih izvora, što pozitivno utiče na privredu.

Geografski položaj vetroelektrana

Vetroelektrane imaju najviše smisla za područja sa stalnim vetrovima iznad 5 m/s. Potencijal vetra nije zanemariv na geografskom području naše regije, posebno u Hrvatskoj, koja ima vrlo jasnu strategiju u oblasti obnovljivih izvora energije i odgovarajući zakonski okvir. Zbog napredne tehnologije, turbine sa većim prečnikom rotora (> 140 m) mogu se koristiti u područjima sa nešto nižim prosečnim brzinama vetra.

Planiranje vetroelektrana

Pre implementacije projekta vetroelekrane treba sprovesti zahtevne studije uticaja na životnu sredinu i monitoring ptica, merenje prosečne brzine vetra i analizu njegovih karakteristika. Pri planiranju vetroelektrane od krucijalnog značaju je i složenost terena, kao i dostupnost druge infrastrukture, koja mora da omogući transport opreme i mogućnost priključenja na elektro mrežu.

Nakon planiranja sledi izgradnja temelja, transport komponenti, montaža i puštanje u rad vetropolja.

Poslovni modeli

Razvijamo i implementiramo energetska rešenja za vetroelektrane prvenstveno u ulozi investitora i partnera u razvoju projekata. Pri čemu je saradnja sa lokalnim kompanijama i životnom sredinom od ključnog značaja. Vetropark Ljubač je prvi projekat Petrola u oblasti proizvodnje energije vetra, koji je realizovan bez finansijske podrške i subvencija.

Za veće projekte koristimo i model PPA (Upstream Power Purchase Agreement), koji se odnosi na ugovor o kupovini energije i obezbeđuje dugoročno, pouzdano snabdevanje električnom energijom i predvidljive troškove.

Sa energijom vetra do niskougljenične mobilnosti

Električna vozila koja se pune na Petrol mreži e-stanica za punjenje se pune električnom energijom iz obnovljivog izvora energije – vetra. U te svrhe Petrol je obezbedio odgovarajuće potvrde o izvoru energije iz vetroelektrana, u koje spadaju i sopstveni vetroparkovi Ljubač i Glunča.

Sa obnovljivim izvorima do energetskog samosnabdevanja

Postizanje energetskog samosnabdevanja moguće je i kombinacijom različitih izvora proizvodnje električne energije, prioritetno iz obnovljivih izvora (vetar, sunce, voda). Rešenja koja donose uštedu energije će u budućnosti imati ključnu ulogu u tome.

Naseljima i selima, koja žele da obezbede stabilno, odnosno pouzdano i sigurno snabdevanje energijom pomažemo sa planiranjem, izgradnjom i upravljanjem manjim i većim solarnim elektranama, čija je namena samosnabdevanje građana. U jedinstveno upravljanje možemo uključiti i manje vetrenjače, baterije i e-stanice za punjenje, kao što smo to efikasno uradili u selu Luče.

Vetroelektrane Petrola

Vetroelektrana Glunča

Vetroelektrana Glunča izgrađena je u blizini Šibenika u Hrvatskoj. Sastoji se od devet turbina, od kojih svaka ima nazivnu snagu od 2,3 MW. Dužina svake lopatice je 53 metra, a ukupan prečnik rotora je 108 metara. Cela elektrana ima ukupnu nazivnu snagu od 20,7 MW i godišnju proizvodnju električne energije od 45-50 GWh, što zadovoljava potrebe oko 15.000 prosečnih domaćinstava.

Vetroelektrana Ljubač

Vetroelektrana Ljubač izgrađena je u blizini Knina u Hrvatskoj. Vetropolje uključuje devet vetrenjača. Svaka turbina ima nazivnu snagu od 3,6 MW, što znači ukupan kapacitet od dobrih 32 MW i prečnik rotora od 131 m. Očekivana godišnja proizvodnja energije vetroelektrane je 96 GWh, što je dovoljno za 30.000 prosečnih potrošaća domaćinstava.